Objavljeno: 17. 5. 2017 in Blog by Ognjen Turković, direktor Sektora za upravljanje informacijama

Činjenica ili osećaj?!

Otvori galeriju

Koliko često smo bili u situaciji da imamo osećaj da smo nešto dobro uradili ili dobro odigrali, a rezultati budu loši i mi se pitamo gde smo pogrešili?

Jednom je moj profesor statistike rekao: “Odluka ne može da bude bolja od informacije na kojoj se zasniva, a informacija ne može biti kvalitetnija od podatka koji je nosi”.

Sa druge strane jedan čuveni naš biznismen je rekao: “Šta će meni analiza podataka, moj biznis je jednostavan. Ja kupim najjeftinije, a prodam najskuplje”.

Koliko često smo bili u situaciji da imamo osećaj da smo nešto dobro uradili ili dobro odigrali, a rezultati budu loši i mi se pitamo gde smo pogrešili?

Mislim da analiza podataka može da odgovori na to često postavljeno pitanje. Mi u podacima možemo da otkrijemo zakonitosti kojih često nismo svesni. Hteli mi to da priznamo ili ne, ljudi smo i imamo svoja ograničenja. Kako u brzini obrade, tako i u sklonosti ka grešci, bilo da se ona desi iz neznanja ili zbog prevelike želje i prejakih emocija.

Da li je došlo vreme da donosioci odluka isključe, ili barem utišaju svoj osećaj, a da svoje odlučivanje zasnuju na podacima i na rezultatima njihove analize?

Svesni smo ogromne količine podataka koja se akumulira u našem redovnom poslovanju. Izvori tih podataka nikada nisu bili raznovrsniji i nikada se nisu nalazili na različitijim mestima.

Tipovi analiza koje možemo da radimo su:

  • Deskriptivna

Mi moramo da znamo kakvo nam je trenutno poslovanje. Da se zapitamo gde zarađujemo najviše novca i gde su nam najveći troškovi. Da kvalifikujemo ko nam je najbolji prodavac i kojih nam pet proizvoda donosi 80% zarade. Cilj ovakve analize je da odgovori na pitanje: ”Šta se desilo”.

  • Prediktivna

U podacima koje smo sakupili u dosadašnjem poslovanju sigurno ima nekih zakonitosti. Modernim algoritmima mašinskog učenja možemo da uočimo te zakonitosti i da predvidimo na osnovu njih šta će se dogoditi sa odgovarajućom verovatnoćom. Ova vrsta analize odgovara na pitanje: ”Šta će se desiti”.

  • Preskriptivna

Ako već znamo šta će da se dogodi, onda možemo i da automatizujemo naše odgovore na buduće događaje. Ako već predviđamo da ćemo imati nestašicu, onda možemo da u algoritme ugradimo i odgovor na nju. Preskriptivna analiza odgovara na pitanje: ”Šta bismo trebali da uradimo”.

Ipak, da budem jasan, ne zagovaram stav da ljude treba isključiti iz formule, već samo govorim o tome da moramo da dozvolimo podacima i njihovoj analizi da nam pomognu u odluci. Prihvatili smo pomoć mašina u mnogim drugim slučajevima, pa predlažem da kada sledeći put donosimo neku važnu odluku, ne oslonimo se samo na osećaj, već da pokušamo da dobijemo neki hint i iz podataka.

Mislim da je između premise mog profesora i čuvenog biznismena istina negde između, ali je tas ipak malo teži na strani profesora :-)

Da li imate neka pitanja? Kontaktirajte nas