Objavljeno: 21. 6. 2017 in Blog

Da li digitalna ekonomija menja i našu granu industrije? Ne, možda, sigurno…!

Otvori galeriju

Ako digitalna transformacija menja likovnu umetnost i galerije, sigurno dolazi brzo i u vašu granu

Članak iz magazina "Srpska ekonomija"

Kada govorimo o digitalnoj ekonomiji često dobijamo odgovor: «Da ali ne u našoj grani industrije». Svi se slažu da su knjižare i knjige pod velikim uticajem digitalne revolucije i da su poslovni modeli u ovoj grani industrije promenjeni. Prodaja elektronskih knjiga, novina i magazina, elektronskih čitača su postali veliki biznis i donose prihode. Takođe je prihvaćena promena u muzičku industriju. Proizvod digitalizovan i umesto vinila, kasete, CD-a ili DVD-a sada korisnici skidaju ili strimuju digitalnu verziju muzike koju žele da slušaju na razne uređaje od mobilnog telefona pa do televizora. Prihvataju i da je model plaćanja prošao kroz faze od prodaje fizičkog medija sa pesmama, preko prodaje digitalne kopije medija, zatim prodaje pojedinih pesama pa do besplatnih i naplativih do modela pretplate gde za određenu sumu mesečno korisnik može da skida ili strimuje neograničeni broj pesama uključujući i najnovije. Spotify je dobar primer kako se takav poslovni model koristi. Iako su, u početku, autori i kompanije koje snimaju i reklamiraju pesme, bili protiv jer nisu mogli da razumeju kako je moguće u takvom modelu napraviti dovoljno prihoda i profita brzo su promenili mišljenje. Siri i drugi programi, koji kao input koriste glas i prirodni jezik, a u obradi veštačku inteligenciju, dodatno pomažu da korisnici lakše pronađu pesme koje žele da slušaju i analitičari tvrde da se značajno povećava slušanost muzike korišćenjem ovih tehnologija. 

Filmska i video industrija sledi primer muzičke industrije. Iako još uvek postoji razlika jer se najnoviji filmovi ne ulaze tako brzo na liste Netflix-a, Amazon Prime i ne mogu se odmah kupiti i ni preko pretplate niti kao pojedinačni proizvodi (iTunes, Amazon).

Video igre slede pomenute primere u uvođenju novih digitalnih poslovnih modela i uvode pretplatu kao i tv programi koje najčešće nude telekom kompanije, firme koje nude Internet  i ponuđači kablovske televizije.

Šta je to što su svi oni promenili u svom poslovnom modelu. Prvo je sam proizvod digitalizovan. Umesto fizičkog nosioca svi oni nude samo digitalni zapis koji lako može da se prenosi preko interneta. Kao osnovni kanal koriste Internet. Potpuno je novo iskustvo za korisnike. Nestale su fizičke filijale video klubova, prodavnice ploča, muzičkih kaseta, CD i DVD-a i zamenjeni su Internet stranama. Marketing je prešao uglavnom na digitalni marketing koristeći socijalne mreže i popularne Internet stranice.

Svi procesi su automatizovani tako da ako se pretplatite na Netflix ceo proces prijave, plaćanja i otvaranja vašeg naloga je automatski i trenutan a isto je i kod izbora i strimovanja izabranog filma ili serije.

Struktura prihoda je iz prodaje fizičkog nosioca prešla uglavnom u pretplatu. Plaćanje je unapred za period i korišćenje nije ograničeno. Rashodi su manji zbog automatizacije i eliminisanja mnogih troškova u marketingu, prodaji i održavanju.

Potpuno se promenio partnerski ekosistem u svim poslovnim aktivnostima. U marketingu su digitalni mediji preuzeli ulogu klasičnih, u prodaji su internetom zamenjeni lanci prodavnica i robnih kuća, održavanje i podrška je takođe preko interneta ili kroz pozivni centar.

Osnovni resursi su vezani za IT i programe koji obavljaju sve procese u poslovanju. Traže se programeri, analitičari i drugi IT kadrovi.

Tržište je globalno i ulazak u svaku novu zemlju zahteva minimalne troškove.

Vrednost ponude za korisnike je potpuno promenjena, izvršenje je trenutno.

Mnoge firme se nisu prilagodile novom poslovnom modelu i jednostavno su nestale. Oko 50% knjižara je zatvoreno dok je Amazon jedna od najvrednijih firmi na svetu. Najpoznatiji je silazak sa scene firme Blockbuster koja se nije prilagodila iako je bila vodeća u iznajmljivanju filmova. Obrnuto je sa Netflix-om koji je izvršio digitalnu transformaciju i sada ima veliki broj pretplatnika preko interneta širom sveta i vredi preko 70 milijardi dolara. 

Da li digitalna revolucija utiče i na likovnu umetnost ili je to izvan uticaja digitalne ekonomije?

Još pre 5 godina sam posetio izložbu poznatog Engleskog slikara, crtača, fotografa i scenografa i jednog od najznačajnijih britanskih umetnika 20 tog veka Davida Hockney-a pod naslovom «Velika Slika». On predlaže da idemo korak unazad da bi sagledali veliku sliku ili da pokušamo da složimo veliku sliku kombinacijom pogleda iz nekoliko različitih pozicija. Iako je on poznat po tome da koristi razne tehnike i tehnologije i da menja stilove pomalo sam bio iznenađen kada sam video njegove radove, posebno naslikane predele, koji su rađeni na iPad tabletu koristeći program Brush 3. Završene radove štampa na velikim štampačima ali najinteresantnije je da pored odštampane slike stoji i iPad na kome je digitalna verzija te slike. Program Brush 3 omogućava da se zapamti i reprodukuju ceo proces nastanka slike. I zaista iPad pored odštampane slike prikazuje korak po korak proces slikanja. Možemo da pratimo kako i kojim redom je nastala svaka linija, crtica ili tačka, kako i kojim redom su slikani slojevi na slici. Kroz ovaj proces može se razumeti i proces nastajanja slike u tehnici ulje na platnu jer svaki sloj mora da bude dobro isplaniran i nanošen u tačno određenom redosledu i posetilac izložbe je uveden u potpuno novi svet iluzije saučestvovanja u nastanku dela ili bar drugačijeg razumevanja kako je delo nastalo. Razume jedan drugi pogled što jeste filozofija David Hockney-a.

Branislav Vujović

Branislav Vujović

Predsednik New Frontier Group
Težite da postanete bolji

Branislav Vujović je osnivač i predsednik New Frontier Group i odgovoran je za poslovanje grupacije sa specijalnim fokusom na inovacije, M&A strategiju, grupnu strategiju i veze sa investitorima.

Da li imate neka pitanja? Kontaktirajte nas