Objavljeno: 11. 7. 2017 in Blog

Digitalna transformacija – zašto i kako?

Otvori galeriju

​Analiza dugovečnosti svih kompanija na berzi pokazuje da se, u poslednjih 30tak godina, prosečan životni vek firmi skoro prepolovio sa 60 godina na manje od 30. Iz analize se može uočiti i drugi trend a to je da se promenilo raspoloženje investitora.

Tekst preuzet iz časopisa Globe-Magazine.com

​Analiza dugovečnosti svih kompanija na berzi pokazuje da se, u poslednjih 30tak godina, prosečan životni vek firmi skoro prepolovio sa 60 godina na manje od 30. Iz analize se može uočiti i drugi trend a to je da se promenilo raspoloženje investitora. Oni su ranije ulagali u kompanije koje su posedovale materijalna sredstva (fabrike, mašine, zgrade, hotele) i materijalna sredstva su imala veliki uticaj na vrednost kompanije. U poslednjih 30 godina se sve više ulaže u firme koje nemaju materijalna sredstva već poseduju intelektualnu svojinu, patente, klijente, rešenja i poslovne modele koji donose i povećavaju vrednost firme. Taj proces «dematerijalizacije» je doveo do dvostruko većeg ulaganja i samim tim vrednovanja firmi koje imaju nove digitalne poslovne modele.

U 2015 godini tržišna vrednost 500 najvrednijih kompanija u svetu se sastojala od 87% vrednosti koja dolazi od nematerijalnih sredstava za razliku od 1975 godine kada je taj odnos bio obrnut u korist materijalnih sredstava.

Mnogo i brzo se menja okruženje u kome danas poslujemo. Konkurencija je nova kroz digitalne startap firme, kroz globalne igrače. U lancu snabdevanja se vrednost deli sa novim učesnicima na osnovu korišćenja novih usluga i proizvoda baziranih na novim tehnologijama. Razdvaja se vlasništvo materijalnih sredstava od vrednosti koje se sa njim može ostvariti i time se smanjuju ulazne barijere u mnogim granama industrije. Iako Airbnb i Uber ne poseduje ni jednu sobu ili krevet odnosno nijedno vozilo postaju vredniji nego veliki lanci hotela ili najveće taksi službe jer su oni razdvojili materijalnu vrednost od vrednosti usluge koju nude na svojoj platformi. Novi poslovni modeli nameću promene zakona i regulative, pojednostavljuju se mnogi procesi a istovremeno klijenti diktiraju da se promene definicije i karakteristike proizvoda i servisa kao i njihove cene. Klijenti postaju centar i vrednuju sve više otvorenost, transparentnost, brzinu ali i poštenje i korektnost informacija i mogućnosti komunikacije. I makroekonomske snage se menjaju. Tržište podleže novim, globalnim uslovima, raspoloživost resursa je drugačija kao i cene sirovina.  Novi ključni trendovi su diktirani novim tehnologijama, automatizacijom i algoritmizacijom uz korišćenje veštačke inteligencije. Osnovne poslovne aktivnosti se menjaju – sve veći procenat aktivnosti nabavke, prodaje, marketinga i servisa idu preko interneta i sve se više automatizuju.

Kao potvrdu za ove promene interesantno je analizirati listu firmi u maloprodaji i njihove vrednosti na tržištu u poslednjih 10 godina. Treba uočiti da je vrednost Amazona u 2016 godini bila veća od 8 najvećih klasičnih lanaca prodaje zajedno:

Iz ove tabele je jasno da su Sears i JCPenny u velikim problemima ali je pre par dana Motley Fool objavio izveštaj da Nordstrom popravlja svoju poziciju ulaganjem u e-prodaju i Nordstrom Rack deo koji prodaje proizvode poznatih brendova sa sniženim cenama.

U istom izveštaju se pominju još dve Američke firme koje su uspešno prebacile svoju katalošku prodaju u prodaju preko interneta i da je prodaja preko interneta donosi najbrži rast.

Istovremeno je Amazon otvorio svoju prvu «fizičku» prodavnicu nazvanu Amazon Go u kojoj nema redova na kasi već se ulazi u prodavnicu sa Amazon karticom, biraju se proizvodi i jednostavno izlazi iz prodavnice, a sistem sam obračunava kupovinu i naplaćuje sa vašeg računa. Uspešno su testirane razne opcije kao što su uzimanje robe sa polica i vraćanje nazad pre izlaska iz prodavnice, razne kombinacije proizvoda i sl. Prva prodavnica je probno otvorena u Sjetlu ali se najavljuju nove prodavnice u Americi i Velikoj Britaniji.

Amazon – Preuzeto iz Njujork tajmsa

Ovim je i Amazon potvrdio da fizičke prodavnice imaju značajnu ulogu u prodaji budućnosti. Omni-kanalski pristup (kada se kombinuju razni digitalni i fizički kanali) koji omogućava klijentima da slobodno koriste različite kanale čak i za jednu transakciju, maksimalna automatizacija svih procesa, jednostavno i automatsko plaćanje, mnogo toga bazirano na samo-usluživanju, otvorenost i transparentnost su osnovne karakteristike novog sistema prodaje.

Prelazak iz modela baziranog na materijalnim sredstvima (posedovanje prodavnica i robnih kuća) i velikom broju ljudi se u korist novih poslovnih modela koji koriste mogućnosti digitalne ekonomije i novih tehnologija sve je brži iako nije nimalo lak.

Za svaku firmu se postavlja i ključno pitanje KAKO se prilagoditi ovim promenama i osigurati budućnost.

Odgovor je kroz digitalnu transformaciju. Problem je što ima previše različitih viđenja šta je digitalna transformacija. Mnoge firme vide digitalnu transformaciju kao pitanje tehnologije i pronalaze rešenje u dodavanju digitalnih kanala (Internet i mobilni kanal) na postojeći poslovni model očekujući rezultate. Najčešće to prepuštaju svojim IT odelenjima i njih proglašavaju za inovatore i vizionare razvoja kompanije.

Prvo ovo je kritično pitanje za svaku kompaniju i sam vrh upravljačkog tima mora da se bavi ovim pitanjem. Ne treba da imaju strah jer to nije pitanje tehnologije, iako tehnologija jeste uzrok digitalne revolucije.

Drugo direktor firme ili izvršni odbor mora da preuzme odgovornost i moraju sami davode proces digitalne transformacije.

Treba zapamtiti da je to pitanje strategije a ne tehnologije.

Proces definisanja ciljeva i koraka digitalne transformacije počinje od analize (sami ili sa konsultantima) postojećeg poslovnog modela. Zatim se analiziraju napredne ideje iz industrijske grane same kompanije ali i digitalna rešenja iz drugih grana i šta se u praksi pokazalo kao uspešno. Ovaj korak treba da proširi poglede celog tima i da ih uvede u rad na inoviranju postojećeg i kreiranju novih digitalnih poslovnih modela prilagođenih njihovoj opštoj strategiji i viziji.

Inoviranje i generisanje digitalnih poslovnih modela se odvijaju kroz rad na pojedinim elementima poslovnih modela. Pored kanala i korisničkog iskustva koji se najčešće danas posmatraju kao kompletna digitalna transformacija neophodno je posmatrati i ostale elemente. Analizirati i unaprediti vrednosti ponude za postojeće ili nove segmente klijenata. Klijenti i njihovi problemi postaju centar poslovnog modela i rad na novim poslovnim modelima se fokusira na kreiranje veće vrednosti za klijente kroz rešavanje njihovih problema. Razmatraju se proizvodi i servisi i biraju oni koji zaista donose vrednost klijentima i koji se razlikuju od konkurentske ponude. Tako izabrani proizvodi se inoviraju i prilagođavaju digitalnoj ekonomiji.

To se postiže konverzijom fizičkih proizvoda u digitalne, konverzijom fizičkih proizvoda u digitalne servise ili prilagođavanjem proizvoda i ulaskom u nove industrijske vertikale. Na primer Metropolitan opera je predstavu u Njujorku pretvorila u digitalni sadržaj koji se može gledati kod kuće pa tako umesto 3,800 karata koliko ima sala u Metropolitan operi oni nude direktan prenos preko interneta i povećavaju svoj prihod. Proizvođači softvera su, kutije sa softverom, zamenile pretplatom na korišćenje istog programa bez slanja fizičke komponente, umesto kupovine servera iznajmljuje se mesečni servis korišćenja servera na mreži, enciklopedija Britanika se više ne štampa i ne prodaje već se laća korišćenje verzije u internetu. Sada možete da čitate Njujork tajms svako jutro na vašem telefonu ili tabletu ako se pretplatite na online verziju. Car2go je pretvorio automobil, koji je industrijski proizvod, u digitalni servis. Automobil može da se nađe preko interneta, da se rezerviše i koristi i račun će stići na kraju meseca a naplata je po minuti korišćenja.

Dalje se definišu ključne aktivnosti uz razmatranje mogućnosti automatizacije i algoritmiazacije i ključni resursi da bi se izabrane aktivnosti pravilno izvršile. Karakteristika digitalne ekonomije je da je ključni resurs informacija i vrednost informacije.

Neophodno je izabrati nove partnere i kreirati novi digitalni ekosistem. Najjednostavnije je izbaciti posrednike iz lanca snabdevanja i tako smanjiti troškove, pronaći nove proizvode i usluge i koristiti mogućnosti saradnje na aktivnostima ili komponentama gde partner ima veliku ekonomsku i finansijsku prednost.

Ako se vratimo na prodaju odeće i modnih detalja puno se govori o novom modelu koji je Amazon patentirao i predstavlja proizvodnju odeće na zahtev.

Ovakav način proizvodnje i isporuke će napraviti revoluciju u ovoj grani industrije i omogućiti da možemo po meri da naručimo odeću za nas. Ovaj model liči na ono što je Dell uradio pre mnogo godina u proizvodnji računara i postigao ogroman uspeh ali nije uspeo da ga održi do danas. U aprilu je Njujork tajms detaljno opisao patent Amazona.

I na kraju treba detaljno izračunati ekonomski efekat za svaki od presloženih poslovnih modela kroz analizu troškova i prihoda. U digitalnoj ekonomiji su otvorene mnoge nove mogućnosti u korišćenju usluga li i načinu plaćanja. Od pretplate i podele profita pa do besplatnih usluga i proizvoda da bi se osvojilo tržište.

Kada ceo tim utvrdi koji su ciljevi i pravci digitalne transformacije definišu se akcije i planira izvršenje odnosno uvođenje novih poslovnih modela. Sigurno je da ne mogu sve ideje da donesu željene rezultate pa je neophodan monitoring i ispravke pa i brzo odustajanje od onih modela koji ne donose uspeh.

Ne treba čekati da poslovanje dođe u kritičnu situaciju već treba što pre početi sa digitalnom transformacijom. New Frontier Group i naše članice u Srbiji Saga, NF Innova, Smart i NPS učestvuju u mnogim projektima digitalne transformacije i sigurno možemo da pomognemo i vama.

Branislav Vujović

Branislav Vujović

Predsednik New Frontier Group
Težite da postanete bolji

Branislav Vujović je osnivač i predsednik New Frontier Group i odgovoran je za poslovanje grupacije sa specijalnim fokusom na inovacije, M&A strategiju, grupnu strategiju i veze sa investitorima.

Da li imate neka pitanja? Kontaktirajte nas