Objavljeno: 31. 5. 2017 in Blog by Nebojša Bjelotomić, direktor

Digitalna revolucija – to ne postoji!

Otvori galeriju

Treba li da brinemo? Ne. Mi u Srbiji, sigurno ne. Kod nas je pruga stigla sa šezdesetak godina zakašnjenja, auto putevi, evo nakon šezdesetak godina valjda stižu.

Digitalna revolucija – to ne postoji. Pored toga što se revolucije dešavaju u kratkim istorijskim momentima, one imaju i tendenciju da jedu svoju decu. Deca digitalne revolucije, kad bi je bilo, su milijarderi i skoro pa upravljaju svetom (možda baš oni stoje iza tog izraza revolucija sa željom da najave turbulentnost koja izaziva strah i uliva poslušnost). Mimo toga, digitalizacija je proces koji traje bar četvrt veka, ako ne i gotovo pola veka, ako se složimo da pojava interneta ne označava trenutak rađanja digitalnog sveta.

Vratite se sto godina unazad i pomislite na pojavu prvih automobila. Svi ti kočijaši i konji, koji su bili ugroženi, pa svi gradski konsultanti i urbanisti, čiji je najveći problem krajem 19. i početkom 20 veka, šta učiniti sa tonama balege koje proizvodi osnovno prevozno sredstvo sve gospode – konj. Zamislite da ste najbolji deo svoje karijere posvetili rešavanju čišćenja ulica od te napasti neprijatnog mirisa. Šta ukoliko ste i neki novac uložili u rešavanje tog sve prisutnog problema? Ništa. Do 1920. ni traga od fijakera, konja, kočijaša ... i balege.

Tek ako se vratimo 200 godina unazad i pomislimo na železnicu i Srbe dođemo do sjajnih, neverovatnih priča. Naš ugledni političar, Nikola Pašić, je tvrdio da će železnica dovesti omrznute evropske vrednosti i upropastiti srpskog seljaka. Na Berlinskom kongresu 1878. godine, da bi nas priznali kao državu, ostali Evropljani su nas naterali da se obavežemo da ćemo napraviti prugu. Ah ta Evropa i večita uslovljavanja (u to vreme još samo Srbija i Albanija u Evropi nisu imali ni kilometar pruge).

Kakve nam to nerede može ova nova, digitalna, revolucija doneti? Koje društvene odnose poremetiti? Da li će Amazon, Google ili Facebook upravljati našim životima? Ne, ili ništa više nego što su prve železnice ili prvi naftaši uticali na život krajem 19. ili početkom 20. veka. Kada se investitori u platforme dosete da još više mogu da zarade na konkurenciji istih tek prava zabava počinje. Ne dešava li se to već Uberu? Znate li da u Americi u stvari postoji konkurencija Uberu, koja mu uzima market share, Lyft; da se Uber povukao iz Kine pred lokalnim konkurentom, Didi Kuaidi; a da u Jugoistočnu Aziju nije mogao ni da uđe, koliko je jak Grab, kompanija koja nudi slične usluge.

Da li će neke nove tehnologije, poput chat bota, doslovce izbrisati neka zanimanja, kao što je call centar operater?  Hoće.

Znate li koliko je to miliona ljudi? Veoma mnogo.

Treba li da brinemo? Ne. Mi u Srbiji, sigurno ne. Kod nas je pruga stigla sa šezdesetak godina zakašnjenja, auto putevi, evo nakon šezdesetak godina valjda stižu.

Kada je aristokratija u 18 i 19. veku odlučila da svoje pašnjake pretvori u rudnike, koji će hraniti parne mašine, ono malo seljaka, što nije ostalo u rudnicima, postalo je radnička klasa u gradskim fabrikama (i u ovom procesu Srbija je kasnila 80-100 godina). Kada je proizvodnja iz fabrika zapadnog sveta preseljena na Daleki Istok, radnici su iz proizvodnje pomereni u uslužni sektor (baš te call centre što će zatvoriti chat botovi). Onda im je omogućeno abnormalno zaduživanje koje je dovelo do globalne krize 2008. I to se rešilo. Ko će trošiti ako potrošači ostanu bez posla? Odakle će doći novac. Široke narodne mase su jako pogodan potrošač.

To što nazivaju digitalnom revolucijom će doneti verovatno kraću radnu nedelju ili garantovanu minimalnu zaradu, da bi i dalje imao ko i kad da troši. I to neće biti tako loš život. Svakako bolji nego život seljaka, fabričkog radnika, pa čak i onog iz call centra. Dakle napredak.

Da li imate neka pitanja? Kontaktirajte nas