Objavljeno: 10. 10. 2016 in Reč predsednika

Ko to tamo vozi?

Beč, petak, 17. mart 16:00 -  U pauzi sastanka, pošto vidim da će se završiti na vreme, koristim aplikaciju personalnog asistenta na mobilnom telefonu i zamolim da mi organizuje prevoz od zgrade u kojoj se održava sastanak do kuće za 18:00.

U 18:05 ispred ulaza u zgradu čeka me parkiran samovozeći automobil. Proveravam da je u prtljažniku moja narudžbina iz samoposluge, moje odelo sa hemijskog čišćenja i čim uđem u automobile ekrani oko zadnjeg sedišta se povežu sa mojim mobilnim telefonom i mogu da odgovorim na poruke, da izvršim i potvrdim nekoliko transakcija sa računa moje banke, pregledam najnovije vesti i onda de se zavalim u udobno zadnje sedište automobila koji bešumno i bez vozača vozi ka mojoj kući.

Uzmem čašu proseka i razmišljam o tome kako je moj personalni asistent odlično izabrao da, ovog petka, koristi automobile koje nudi lokalni lanac samoposluga. Lako je dodati narudžbinu za vikend, a i oni poklanjaju dobro ohlađen proseko koji baš prija. Ako je neophodno da se brzo prevezem sa jedne na drugu tačku grada personalni asistent bira Uber automobile a ako je put duži automobile telekom kompanije jer oni imaju najbolje uslužne programe i najbržu internet komunikaciju.

17 mart 18:05, ali koje godine? Da li je realno da ćemo koristiti ove usluge za 5, 10 ili više godina?
Uzmite u obzir da se već testiraju automobile bez vozača u nekim gradovima Amerike, a da Tokio planira da, za olimpijadu 2020. godine, taksi vozila budu bez vozača.

Ako verujete da će se to desiti ranije ili kasnije sledeće pitanje je ko će biti vlasnik automobila? Da li će automobila biti više ili manje? Da li će i dalje biti potrebni isti kapaciteti garaža, bolnica, kako će to da se odrazi na osiguravajuća društva, poreze, izdvajanja za zdravstvo, sigurnost u saobraćaju?
Sva vozila će komunicirati međusobno i izbegavati koliziju i opasne situacije.

Da li će biti razumno, a i moralno da privatna lica poseduju automobile, plaćaju osiguranje, muče se sa parking zonama i troše vreme, energiju i novac na automobile, ako u svakom trenutku mogu da izaberu model i veličinu automobila koji će ih prevesti iz jedne tačke u drugu.

Društvo će iz potrošačkog i želje za posedovanjem možda da se okrene ekonomiji gde se resursi dele među više učesnika i tako smanjuje proizvodnja, zagađenje i okreće prirodi.

Ako pogledate da danas većina nas ima bar po jednu električnu bušilicu (a mnogi i po dve-tri), iako se zna da se ona koristi u proseku 11 minuta godišnje, vidimo koliko je veliko rasipanje resursa. Ako samovozeći automobil ili dron može da vam donese električnu bušilicu kada vam god zatreba da li je neophodno da i dalje posedujemo tri.

Ove promene su revolucionarne, i ne samo da moramo da menjamo zakone da bismo regulisali nove načine poslovanja, već u pitanje dolaze i kriterijumi i merila za uspešnost. Sve se to dešava već danas, ali mi nismo spremni da uočimo novu realnost.

Uzmite kao primer Whatsapp ili Viber. Svi ih koristimo i srećni smo što brzo i efikasno možemo da komuniciramo sa našim prijateljima ili poslovnim partnerima bez obzira gde se oni nalaze. I što je važno - besplatno. Ako pogledate da je, zbog svih kompanija koje nude besplatnu komunikaciju, smanjen planirani prihod telekomunikacionih kompanija u celom svetu, u delu prenošenja poruka, sa 100 milijardi dolara na 50 milijardi dolara, iako se broj poslatih i primljenih poruka povećao mnogo puta: Koliko su države izgubile od poreza, licenci i prodaje frekvencija? Zakoni su strogi prema telekom kompanijama ali ne regulišu Whatsapp i Viber – nema licenci, dažbina i poreza. A one zaista donese vrednost nama korisnicima. Kako tu vrednost meriti u bruto nacionalnom dohotku ili treba, kao država Butan, da pređemo na merenje nivoa nacionalne sreće?

Ako pogledamo i druge grane industrija, digitalna revolucija ulazi svuda i ulazi strašno brzo. Način poslovanja se menja u telekomunikacijama, bankarstvu, osiguranjima, poljoprivredi, državnoj upravi, a i naš privatni život se menja.

Mnogi smatraju da je neophodno biti odličan poznavalac novih tehnologija da bi se, u svojoj grani industrije, uhvatili u koštac sa pretnjama koje nosi digitalna revolucija. Iako je od pomoći poznavanje tehnologija, to nije osnovni problem, već jednostavno razumevanje uticaja tehnologija na poslovne modele. Klaus Švab, organizator Svetskog ekonomskog foruma u Davosu je u svojoj knjizi o četvrtoj industrijskoj revoluciji, kako on naziva digitalnu revoluciju, izdvojio dva osnovna problema: 1) Razumevanje digitalne revolucije i mogućnosti koje ona donosi i 2) nedostatak talenata koji bi vodili digitalne transformacije na nivou firme, države ili globalno.

Branislav Vujović

Branislav Vujović

Predsednik New Frontier Group
Težite da postanete bolji

Branislav Vujović je osnivač i predsednik New Frontier Group i odgovoran je za poslovanje grupacije sa specijalnim fokusom na inovacije, M&A strategiju, grupnu strategiju i veze sa investitorima.

Da li imate neka pitanja? Kontaktirajte nas