Objavljeno: 1. 6. 2018 in Vesti i događaji

Saga Day 2018 – Srbija u digitalnoj eri

Otvori galeriju

U susret tridesetoj godišnjici postojanja naše kompanije, ovogodišnji Saga Day sa temom „Srbija u digitalnoj eri“ smo organizovali na Kraljevskom dvoru. Bilo nam je zadovoljstvo da na svečanom koktelu ugostimo naše značajne korisnike i saradnike. 

Saga je kompanija iza sebe ima već 30 godina poslovanja, i sve te godine se trudi da održi spoj tradicionalnog i digitalnog, pa odatle i ideja za mesto održavanja ovog skupa. Voditelj ovog događaja bila je Ivana Kostantinović.

Skup je otvorio Njegovo Kraljevsko Visočanstvo, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević II, koji je prisutne pozdravio i izrazio zadovoljstvo zbog saradnje sa kompanijom kao što je Saga.

Gostima se zatim obratio naš CEO, Nebojša Bjelotomić, koji se zahvalio Dvoru na gostoprimstvu i svima na  prisustvu. Nebojša je najavio sve više događaja na temu digitalizacije u susret 30.Saginom rođendanu, jer kako kažu istraživanja prosečni životni vek IT kompanije je 14 godina, a mi smo to već odavno nadmašili.

Nakon inicijalnog obraćanja, prisutni su započeli obilazak Kraljevskog dvora, koji se sastojao od tri ključne tačke, u kojima je bilo predviđeno da se na priču o dvoru nadoveže Sagino poslovanje.

Digitalna Srbija

Prva prostorija u kojoj je započeta tura sa vodičem, bila je biblioteka Kraljevskog dvora. U biblioteci su čuvane one knjige koje su bile najvrednije. Ukupan knjižni fond nekadašnje oficijalne dvorske biblioteke bio je 50.000 knjiga. U biblioteci se nalazi i čuveni Koronelijev globus i značajna dela, ali se nalaze i dve biste mladog Kralja Petra II, radovi Dušana Jovanovića koje su dobijene na poklon. 

Saga je u ovu prostoriju dodala još jednu bistu, u vidu holograma, koja je posetiocima više ispričala o tome kako Sagina softverska rešenja utiču  na digitalizaciju države, odnosno na poboljšanje kvaliteta života građana, unapređenje privrede i doprinos EU integracijama.

Outsourcing

Iz Plavog Salona se ulazi u „Zlatni salon“, nazvan još i „Salon Palma Vekia“, po čuvenom slikaru, čiji se portret nalazi u ovom salonu, kao i Portret nepoznate plemkinje, rad venecijanskog renesansnog slikara Bernadina Lićinija. Dva kasona sa panelima iz 15.veka, koji predstavljaju firentinski rad, veoma dragocen i redak, pripadaju inicijalnoj kolekciji umetnina Kraljevskog Dvora.

Veoma je zanimljiva činjenica da je transport kasona bio komplikovan zbog njihove težine,  a posebno zbog opasnosti da se oštete. Kako kraljevska porodica nije želela da rizikuje, angažovana je specijalizovana kompanija koja je izvršila transport. Ovo pokazuje da je model angažovanja drugih kompanija za poslove koji nisu primarna delatnost naručioca,  imao primenu u prošlosti, a danas model „outsourcinga“ Saga uveliko pruža svojim korisnicima. Prisutni su mogli da vide kratak skeč koji najbolje opisuje primenu ovog modela.

Inteligentna sfera

Sledeća tačka se odvijala u suterenu, gde se nalaze specijalne prostorije, koje se po stilu i svemu ostalom razlikuju od ostatka Kraljevskog Dvora. Posebno je značajna Soba šapata ili „Ružičasti salon“; priča se da je Kralj, kada je želeo da sa nekim razgovara a da niko to ne čuje. Kralj je imao običaj da se povuče sa sagovornikom u ovaj salon i tada bi uključivao zidnu fontanu; žubor vode iz fontane stvarao je zvučnu zavesu i nije dozvoljavao da radoznale uši čuju više nego što je potrebno.

Važnost komunikacije i informacija uvideo je i sam kralj, a u današnje vreme ne možemo zamisliti poslovanje bez toga. Način na koji se komunicira sa korisnicima, kako im se pruža adekvatna usluga i informacija, kao i informacije o samim korisnicima su veoma bitni elementi digitalne ekonomije.  U vreme kada se fokus korisnika menja munjevitom brzinom  pod naletom mnoštva informacija, potrebno je brzinom realnog vremena pružiti mu adekvatnu uslugu i zadovoljiti neku od potreba. Alati za usmeravanje najboljih akcija upućenih na povećanje zadovoljstva klijenata su sastavni deo koncepta inteligentna sfera.

Nakon ture sa vodičima kroz Dvor, prezentaciju u Bioskopskoj dvorani održao je predsednik New Frontier Grupe, Branislav Vujović, na temu Vera i vrednost. Sam naziv prezentacije inspirisan je slikom na stepeništu koje vodi na prvi sprat. Slika „Isus hoda na vodu“ je delo jednog od najznačajnijih ruskih slikara epohe romantizma, Ivana Ajvazovskog. 

Poruka ovog umetničkog dela je nadahnula ovaj skup, jer na slici vidimo kako Isus šalje poruku svojim apostolima da su istrajnost i vera put do cilja. Ova slika za nas ima i poseban značaj jer su Saga i New Frontier Group uložili u restauraciju ovog značajnog dela. 

Veče je nastavljeno u atrijumu dvora, gde je održan i koktel sa gostima, uz sjajnu muzičku pratnju Ive Ikon.

Da li imate neka pitanja? Kontaktirajte nas